Sintetičke imunoćelije - moguće rešenje za rezistenciju na antibiotike

Rezistencija na antibiotike predstavlja sve veću javnozdravstvenu opasnost. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 2014. godine upozorila da smo na putu ka „post-antibiotskom dobu“, u kome će infekcije koje decenijama smatrane izlečivim postati opasne po život. Dok je glavni cilj većine istraživača bio razvoj novih antibiotika, jedan tim se fokusirao na pružanje podrške imunom sistemu, kao glavnom odbrambenom mehanizmu protiv bakterija rezistentnih na antibiotike.

Dr. Thomas J. Webster, profesor Departmana za hemijsko inženjerstvo na Northeastern University u Bostonu, SAD, i predsednik Američke asocijacije za biomaterijale je sa kolegama proizveo sintetičke imunoćelije, nazvane polimerzomi. Polimerzomi su ćelije koje kopiraju ponašanje prirodnih imunoćelija, prema izjavama tima, povećavajući mogućnosti borbe protiv infekcija kod osoba sa ugroženim imunološkim sistemom.

„Polimerzomi mogu značajno pomoći bolesnicima kod kojih postoji imunokompromitovanost, ali i onima kojima je potrebna mala pomoć za borbu protiv velikog broja bakterija, pa čak i virusa“, izjavio je Dr. Webster za časopis Medical News Today. „Njih možemo posmatrati kao dodatnu energetsku podršku imunom sistemu, koja će biti potrebna većini ljudi u jednom trenutku života za borbu protiv bolesti.“

Da bi stvorili početni prototip ovih polimerzoma, tim je koristio polimer koji oponaša prirodne ćelijske membrane. Kada su ga dodali rastvorima na bazi vode, polimer se sam skupio unutar ćelije. Nakon toga, istraživači su ubacivali nanočestice srebra unutar polimerzoma, zajedno sa ampicilinom – antibiotikom koji se koristi za lečenje bakterijskih infekcija, kao što su pneumonija, bronhitis ili infekcije urinarnog trakta. U istraživanju koje je objavljeno u časopisu Nanoscale u januaru prošle godine, tim je testirao polimerzome u borbi protiv bakterije Escherichia coli, inače rezistentne na ampicilin.

Tom prilikom, Dr Webster je objasnio da polimerzomi privlače i vezuju bakterije pre oslobađanja nanočestica srebra u njih, isporučujući i lek u isto vreme. U svom istraživanju, naučnici su otkrili su da su polimerzomi efikasno zaustavili širenje bakterije Escherichia coli. Ovaj efekat su objasnili „sinergijskom aktivnoću“ nanočestica srebra i ampicilina; polimerzomi bez nanočestica srebra nisu imali efekta na zaustavljanje širenja pomenute bakterije.

Tim trenutno radi na stvaranju sintetičkih imuno ćelija koje sadrže lizozome, koje Dr Webster opisuje kao „kapsule kiseline unutar imuno ćelija, koje nubijaju bakterije“. Istraživači se nadaju da će u narednih 6 meseci početi ispitivanja na životinjama, u kojima će oceniti efikasnost polimerzoma u borbi protiv infekcija kod laboratorijskih miševa. Takođe, planiraju da pojačaju polimerzome tako da još bolje oponašaju prirodne imunoćelije. Jasno je da je potrebno još puno rada pre testiranja polimerzoma na ljudima, ali tim polaže velike nade u nove sintetičke imunoćelije u borbi protiv velikog broja bakterijskih infekcija, uključujući i one koje su rezistentne na postojeće antibiotike.

Preveo: Dejan Živanović, B.Sc.

Izvor: http://www.medicalnewstoday.com